крачим
(винаги е нощ)
по навик подсмърчащи
отвъд
окена неудобство
пак
тук и сега
рамо до рамо
страх до страх
съм цял
единствено
на място
неотделимо
ми е в главата
неусетното
усещане за
пълнота
Saturday, 6 November 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment